Filip Kovačević: Američki predsjednički izbori i mogućnost svjetskog rata (intervju)

Глобално заоштравање и напетост на међународној позорници између Истока и Запада су све израженије. О томе како ће на то утјецати предстојећи амерички избори и о могућим посљедицама које они могу имати примарно по Балкан, разговарали смо са професором Филипом Ковачевићем, тренутно гостујућим професором на Универзитету Сан Франциска у Калифорнији.
Ви сте стручњак за амерички политички систем и спољну политику, а недавно сте на Универзитету Сан Франциска, где предајете, били и један од аналитичара дебате између предсједничких кандидата Хилари Клинтон и Доналда Трампа. Шта мислите, ко би од предсједничких кандидата био благотворнијег утјецаја по Црну Гору, Србију и регион у целини? И да ли би по вашем мишљењу побједа било ког од поменутих кандидата значајније утицала на промјену главног спољнополитичког курса Сједињених Држава на Балкану?

— Сада, свега неколико дана пред тај фамозни уторак после првог понедјељка у новембру, који је још од 1845. године дан предсједничких избора, суштинско питање шта ће нови амерички предсједник донети Балкану. И одмах ћу рећи, ако буде изабрана Клинтонова — што мислим да ће се десити — ништа добро. Клинтонова се у кампањи показала као аутентична „јастребица“ америчког хегемонизма, тако да можемо очекивати војно-обавјештајно-медијско заоштравање против свих оних држава које, мање или више успјешно, опонирају тој концепцији свјетског поретка: Русији, Кини, Ирану, Пакистану, Индији, Венецуели, па чак и према државама Европске уније ако покушају да скрену са атлантског геополитичког пута и економске политике неолиберализма, зацртаних од стране америчког Савјета за спољну политику, који већ деценијама води главну реч у формулацији циљева америчке спољне политике. За Балкан, који је кроз вјекове био раскрсница Истока и Запада и кога није могуће потпуно „превести“ на било коју страну, то значи да ће доћи времена још веће политичке и економске нестабилности, укључујући и могућност насилних сукобљавања.

Како тренутно стоје ствари, рекло би се да према најавама постоји велика могућност да након недавних избора у Црној Гори, ДПС заједно са партијама националних мањина формира Владу којој би један од кључних политичких задатака било прикључење Црне Горе НАТО-у. Какве би последице, по Вашем мишљењу, имао улазак Црне Горе у НАТО, у првом реду по Црну Гору, а и регион у цјелини?
— Питање црногорског уласка у НАТО је питање које ме заокупља већ годинама и о коме сам написао десетине текстова, укључујући и многе на енглеском језику. Прије неколико мјесеци сам се и директно, отвореним писмом, обратио америчким сенаторима наводећи четири разлога због којих не би требало да ратификују приступни споразум НАТО-а са Црном Гором. Најважнији од тих разлога је свакако што црногорска владајућа врхушка не жели да омогући да се грађани и грађанке директно определе по овом питању кроз демократски и фер референдум. То је због тога што је јасно да би на таквом референдуму већина грађана и грађанки Црне Горе одбила улазак у НАТО због читавог низа политичких, економских, историјских и моралних разлога. Мислим да НАТО-пропаганда (осмишљена у канцеларијама америчког војно-индустријско-обавјештајног комплекса још средином ’90-тих и онда бахато и плагијаторски понављана кроз цијелу Централну и Источну Европу) погубно дијели Црну Гору и да представља велику препреку за њен будући политички и економски искорак. Ако Црна Гора има икакву мисију у свијету, онда то мора бити омогућавање сарадње и помирења Истока и Запада, а не сврставање на једну страну и постајање отворене мете за другу. Подсјетићу вас да орао на црногорској застави има двије главе, а не само једну која гледа према Западу.
За крај, појачана напетост између Истока и Запада ове године створиле су, као се чини, никад већу заоштреност на међународној позорници. А убрзо ће и један од главних геополитичких играча — Америка, добити новог предсједника. Каква су Ваша очекивања, да ли се у будућности можемо надати смањењу тензија између НАТО-а и Руске Федерације, или пак очекујете даљу међусобну конфронтацију и погоршање односа?
— Немам оптимистично гледање на даљи расплет дешавања у свијету. Налазимо се пред рађањем сасвим нове мултиполарне структуре међународних односа која није прихватљива онима који су се послије распада Совјетског Савеза осјећали као господари цијелог свијета. Не изгледа да ће они мирно напустити модел униполарног свијета. У исто вријеме, познато је да корумпирани властодршци често унутрашње политичке и економске кризе, које захтијевају радикалне социјалне промјене и подразумијевају губитак монопола и привилегија, покушавају да сузбију кроз ратове против својих сусједа и опонената. Мислим да смо свједоци управо такве стратегије америчког естаблишмента. Надам се да ће амерички грађани и грађанке схватити на какав слијепи колосијек их води у прљавом новцу и неограниченој моћи огрезла елита и посветити се њеној демонтажи прије него што буде касно за све нас.

Intervju vodio Nebojša Popović.
Izvor: Sputnik, 02.11.2016.